Na osamdesetak kilometara severoistočno od Beograda, uz samu rumunsku granicu, ugnezdilo se jedno talasasto, šumovito ostrvo koja se u ravnici Banata vide izdaleka, podsećajući na planine. Zapravo, sa 639 metara visine Gudurički vrh, najviša tačka Vršačkih planina, s ponosom nosi epitet najvišeg vrha Vojvodine, nadvisujući sve što možete popeti na daleko prostranijoj Fruškoj Gori za čitavih 100 metara. Omiljeno izletište planinara, Vršačke planine i bajkerima imaju šta da ponude, bez obzira na malo prostranstvo koje zauzimaju, koje se bez problema može i pešice prokrstariti za jedan dan. Evo šta Miša Jovanović (poznatiji u bajkerskim krugovima kao Miša XTR), čovek koji je najzaslužniji za popunjavanje ove sekcije FB Atlasa sadržajem, kaže o mogućnostima za bajking na Vršačkim planinama:
Kada se pomene Vrsac, mnogi misle da tamo i nema bas gde da se vozi uzbrdo... samo sam jedanput tamo otisao bez svog dvotockasa. Kada sam video konfiguraciju terena, rekoh sebi - ovde dolazim ali bez bajsa - vise ne.
Dakle, cuveno vrsacko brdo ( nesto je nize od Avale ) ima sijaset staza i odlicnih terena za voznju. Moze se poci iz centra, pa preko milenijum-a (sportska hala)uzbrdo do raskrsnice. Put pravo uvodi u obelezenu - markiranu stazu ka pomenutom
brdu. Kod napustenog motela stepenicama navise - i pocinje zemljani teren koji izlazi kod picerije Masters - by the way -imaju odlicne pice!
Dalje samo malo nanize i opet pravo nastavlja se uspon. dolazi se do zahtevnog dela poplocanog guduravim kamenjem i izlaz kod kafane "kod Zike" kako je jos popularno zovu. Od kafane vodi put( zemljani + stenovit ) navise ka samom vrhu. Izlazi se bas na samom vrhu, oko 100 m od tvrdjave. Naravno, staza tera dalje kroz sumu i izlazi kod nekadasnjeg "crvenog krsta", sadasnjeg novootvorenog restorana. Glavnim putem dalje, koji je kombinacija zemljanog i malim delom
asvalta stize se do planinskog doma, gde leti moze da se popije i 'ladno pivce! Odatle dalje vode staze ka manastiru Mesic, vinogradima nanize, Lisicijoj Glavi, kruzni put oko sumareve kuce i izlazak ponovo na put ka tvrdjavi.
Sve u svemu dosta staza, jakih uspona, pogotovu ka Lisicijoj glavi. Konfiguracija terena - da ne pomislite da ste u delu Vojvodine!!! Preporucujem svima koje put tamo nanese - ne krecite bez dvotockasa!
Trase su takve da ima dosta uspona, terena, ali i asvalta, da ne bude da su trase samo za ekstremne vozace.
Deo koji ide ka Sredistu, pa na Guduricki vrh ima kako se i vidi 2 glavna odvajanja - ka planinarskom domu i ka Manastiru Mesic. Staze su solidno obelezene, na par mesta sam morao da zastanem i potrazim "signalizaciju" ali nije bilo lutanja. Trebalo bi neke delove napraviti prohodnijim, bar sto se bajka tice, ali to je relativno mali procenat u odnosu na ostatak koji se vozi bez problema.
Nadam se da ce koristiti ljudima koji se tamo nadju ili ciljno zapute na sever...
Vršac je naročito popularan među planinarima i bajkerima krajem septembra, kada se veliki broj njih tamo okuplja u vreme tradicionalne berbe. Planinarski dom u Vršačkim brdima je zgodno mesto da prenoćite, ali i da se sretnete sa prijateljima.
