 |
Nešto malo o Staroj...
Stara planina je drugačija od svega što možete da zamislite, ona je
čitav jedan svet za sebe, koji kao da je zaboravljen u prostoru i
vremenu. Na Staroj je sve ogromno: planinski grebeni koji se pružaju u
nedogled, stoletna stabla bukava i smrča visoka poput sekvoja, planinske
reke koje huče, penušaju i prelivaju se kotrljajući moćne stene,
spuštajući se desetinama kilometara niz padine Stare, slapovi, vodopadi
na svakom koraku... Crvena zemlja, crvene stene, da bi se onda pomešale
sa sivim, granitnim, a u sledećem trenutku plavičasto zelenim. Sve
blago, zaobljeno, a opet veliko i moćno, kao da su milenijumi vajali ovu
gigantsku skulpturu daleko pre nego što je nastalo bilo šta unaokolo,
dok je Balkan još uvek bio ostrvo u beskrajnom moru. |
Tri Čuke, sa prevoja na 1700 m visine ispod Vražje Glave
|
Dojkinačka reka u gornjem toku, na području Arbinja
|
Tipična kuća pod Starom planinom
|
Stara planina je nekada bila puna ljudi i još punija stada ovaca, ali
sada toga više nema. Ostalo je još nešto malo ljudi, staraca koji
pripovedaju o nekom davno prošlom vremenu, i posvuda napuštene kuće,
kakve su se u ovim krajevima pravile stotinama godina, od blata i
drveta. Začudo, Stara planina je puna dobrih, beskrajnih šumskih puteva,
koje treba zahvaliti eksploataciji šuma, koja je jedina živa ljudska
aktivnost koja je preostala u ovim krajevima; da nema seče nepreglednih
šuma, ovo bi odavno postao teren nepristupačan poput Amazonije. Dolina
reke Jelovice je jedan od najboljih primera za to, jedna od poslednjih
oaza prave divljine u Srbiji.
Sada se Staroj smeši zimski turizam,
doduše onom severnijem, poznatijem delu, podno Babinog Zuba i Midžora,
gde je i do sada postojao kakav takav turizam u postojećem hotelu i
planinarskom domu pod Babinim Zubom. Ovde gde smo Neven, Željko i ja
rešili da krenemo u miholjsko leto 2006. još dugo tragovi civilizacije
neće stići, ostaće to mirna oaza za sve one koji žele da pronađu svoju
osamu daleko od razuzdane gomile. |
| Dugo sam planirao
posetu tom, malo poznatom delu Stare planine oko grebenova Koprena i
Bratkove Strane, ugnježđenom u doline Dojkinačke reke, Jelovice,
Rosomačke reke i Visočice, gde mirno spavaju polunapuštena sela kao što
su Dojkinci, Brlog, Pakleštica, Rsovci, Visočka Ržana, Slavinja ili
Senokos. No uvek mi je nekako izmicalo, što zbog nedostatka slobodnog
vremena (350 km udaljenosti od Beograda ipak nije šala, treba stići do
onde), nedovoljno radoznalog društva, neadekvatnih klimatskih uslova (na
visinama koje dostižu i 2000 m klima ume da bude surova tokom većeg dela
godine), ali pre svega zbog nepoznavanja terena i nemogućnosti da se
dođe do preciznih informacija o mreži puteva kako bi se isplaniralo
kretanje. Čak i lokalci, ljudi iz Pirota i Dimitrovgrada nisu bili u
stanju da mi daju precizne odgovore na moja očigledno preteška pitanja o
kvalitetu puteva i njihovim tačnim trasama, a raspoložive topografske
karte pokazale su se veoma zastarelim i gotovo neupotrebljivim. |
Visoko uz Dojkinačku reku bukve posustaju pred smrčama
|
Svaki šumarak i svaki
puteljak jasno su vidljivi, treba samo mišem iscrtati trase na ekranu i
prekopirati ih u GPS - gotovo je sa zastarelošću podataka u topografskim
kartama! |
Kada sam već pomislio da će izlet do
Dojkinaca morati da se napravi potpuno „na slepo“, tako što bih prvo
organizovao jednu istraživačku turu kako bi se ispitao teren, pa
tek potom planirao neku opuštenu, bajkersku varijantu, napredak
tehnologije omogućio mi je da precizno u metar isplaniram kretanje
terenom na kome nikada ranije nisam bio i o kome nisam imao upotrebljive
informacije od onih koji su ga možda posetili. „Čarobni štapić“ se u
ovom slučaju zvao Google Earth, a njegovi autori su odlučili da upravo
ovaj zabačeni deo Srbije ugnježđen uz Bugarsku granicu, ko zna zašto,
bude jedan od za sada retkih koji su pokriveni satelitskim snimcima
dovoljno preciznim da na njima prebrojite svaku kuću i svako drvo. Samim
tim na njima ne samo da je bilo moguće precizno razaznati puteve, već i
puteljke, pešačke staze, pa čak i kolotrage na pašnjacima za čije
praćenje je i na licu mesta potrebno koncentracije! U verziji Plus ovog
programa moguće je nacrtati putanje na potpuno isti način kako se to
čini i na topografskim kartama u OziExplorer-u, a ovako snimljene trase
se bez problema mogu prebaciti u OziExplorer, kao i u sam GPS uređaj.
Korak po korak, nekoliko dana sam gledao, maštao, zamišljao, naginjao u
3D perspektivi... U jedno sam bio siguran –
ovo „preti“ da bude najveća avantura u istoriji Freebiking-a, vožnja
kroz predele koji odišu takvom nestvarnom lepotom da ćemo kroz njih
jezditi ne skidajući osmeh blaženstva s lica, čak ni na delovima gde
treba zbog nagiba pogurati bicikl. Nisam mogao da pretpostavim do koje
mere sam bio u pravu! :) |
| |
|
|
|
 |
|
|
