Preuzeti trek (.zip)

Ova trasa je sjajan način da se provezete "duž" Dunava na potezu od Dobre do Donjeg Milanovca, a da se u isto vreme malo odmaknete od same obale i magistrale i osetite puls Đerdapskih šuma i reka. Vozeći njome na svom putu ćete imati sjajne poglede na Dunav sa visine, obići ćete arheološki lokalitet Lepenski Vir, mali ali živopisan kanjon Boljetinske reke, provesti se čitavom dolinom Male Reke kod Boljetina i izaći na prevoj Oman i Veliki Liškovac kao najvišu tačku ture, da biste se u završnici ove živopisne 55 km duge trase spustili u Staru Reškovicu i put završili na sličan način kao što ste i počeli, sa nekoliko kilometara vožnje duž Dunavske magistrale pred samim ulaskom u Donji Milanovac.

Ovo je i vožnja za ljude koji preferiraju asfalt gdegod je on dostupan, a još uvek žele da se sklone sa glavnih puteva i da pedaliraju u tišini i netaknutoj prirodi. Iako se vrlo brzo odvajate od magistrale, prvih gotovo 30 km trase vozite po asfaltnoj podlozi, da biste tek u selu Boljetin, skrenuvši ka dolini Male Reke, sišli na zemljani put. U samoj završnici puta uz Malu Reku, pred njegovo izbijanje na asfaltni put Majdanpek - Donji Milanovac, možete očekivati malo veće količine blata, ali je sastav tla takav da vam prolazak tog dela neće zadavati većih problema. Ako ste već u tom trenutku (35. kilometar) umorni, a zemljanih puteva vam je dosta, to je dobra prilika da turu skratite i odustanete od daljeg kaljanja, tako što biste umesto desno, ka vrhu Liškovca, krenuli levo, niz asfalt ka Dunavu i Milanovcu.

Na samom početku trasa vas iz centra Dobre vodi 4,5 km na istok Dunavskom magistralom, da biste se tu odvojili na stari Milanovački put, na mestu gde ćete videti putokaze ka Šomrdi i Tatarskom Visu. Sledi vožnja kroz vrlo živopisne predele daleko od saobraćaja, prvo dolinom reke Kožice, da biste se ubrzo odvojili od nje i krenuli lagani uspon uzanim asfaltom kroz guste Đerdapske šume ka prevoju između Čoka Njalte i Šomrde. Na svom putu prelazite reku Pesaču pored koje, na samom makadamskom putu koji kreće niz nju, a nekih par stotina metara od asfalta, postoji dobar izvor. Sam uspon do prevoja je relativno blag i neće od vas zahtevati veći fizički napor, a na njegovom kraju naći ćete se na oko 500 m nadmorske visine.

Sledi spust dugim bilom Kosog Brda iznad Lepenskog Vira, koji će biti čisto uživanje tokom koga ćete gotovo sve vreme imati pogled na Dunav kao na dlanu ispod vas. Na kraju tog spusta ulazite u kratak i izuzetno živopisan kanjon Boljetinske reke, čiji horizontalni slojevi raznobojnih stena kao da vam prikazuju celokupnu geološku istoriju Dunava na dlanu. Par kilometara dalje puteljkom uz Dunav i stižete do Lepenskog Vira, gde možete obići muzej i napraviti kraću pauzu (možete kupiti i nešto za piće, sladoled, hranu na par kioska).

Nastavak puta vodi nas natrag kroz kanjon Boljetinske reke, da bismo na raskrsnici neposredno iza njega skrenuli levo ka selu Boljetin i ubrzo prošli kroz isto. Na samom kraju sela asfalt prestaje, a put se račva u dva kraka - onaj koji prati Veliku, i onaj koji ide uz Malu Reku. Mi se opredeljujemo da ispratimo Malu Reku do kraja, kroz njenu zelenu i veoma lepu dolinu, koja između ostalog predstavlja i odličnu lokaciju za kampovanje (ako ste na proputovanju, a želite malo da se odmaknete od Dunava i zanoćite na nekom diskretnom mestu, setite se ovoga). Uspon dolinom Male Reke je vrlo postepen i prvih 150 m visinske razlike uopšte nećete ni osetiti kao uspon. Tek kasnije, kada se Mala Reka razdvoji na Levu i Desnu reku vi, prateći Levu reku, počinjete malo konkretnije da se penjete, da bi nagib kulminirao u samoj završnici, pre nego što na visini od oko 450 m izbijete na asfalt Majdanpek - Donji Milanovac.

Sada sledi završni uspon na Liškovac, asfaltom, i dalje kroz guste šume. Ukoliko ste već umorni i nije vam stalo da izađete na 800 m nadmorkse visine, sa ove tačke vam se pružaju dve alternative. Prva je da krenete asfaltom u suprotnom smeru i prateći glavni put spustite se do Donjeg Milanovca, dok je druga da krenete asfaltom par stotina metara uzbrdo i videćete zemljani put koji se na njega uključuje sa suprotne (leve) strane. Možete se slobodno spustiti tim zemljanim putem koji će vas nakon par kilometara trase koja je mestimično pomalo zarasla i izrovana dubljim vododerinama, spustiti na mnogo solidniji zemljani put koji se dolinom Taušanske reke spušta ka Staroj Reškovici, gde će vas na kraju dovesti i glavna trasa vožnje koju imate u ovom treku (s tom razlikom što ovim skraćenjem izbegavate dalje penjanje).

Odlučite li da produžite glavnom trasom, proći ćete kroz samo srce Liškovca, neposredno pored njegovog 803 metra visokog najvišeg vrha. Asfalt vodi do (zatvorenog) motela na vrhu Liškovca, a put kojim ćete se vi spustiti ka Reškovici se nešto pre motela odvaja i obilazi ga s leve strane. Sledi lep, dosta osunčan grebenski spust, putem koji postaje nešto manje konkretan nakon raskrsnice na kojoj glavni krak puta skreće levo, spuštajući se ka Taušanskoj reci. Zapravo je prilično svejedno kojom ćete od ovih varijanti krenuti. Put koji se spušta ka Taušanskoj reci širi je i solidniji, ali je u ovom trenutku diskreno zaobilazan i praktično vas vraća na trasu kojom ste mogli da prođete da ste odustali od uspona na vrh Liškovca. Put pravo, preko grebena Rudine, vrlo brzo dolazi do račvanja gde vi hvatate desni put, koji gotovo momentalno kreće da se spušta strmo nizbrdo. Ovaj put je prilično kamenit i krušljiv, tako da će oni sa slabijom tehnikom vožnje možda odlučiti da njime nizbrdo guraju umesto da balansiraju u sedlu. Ovo jeste najgore parče puta na čitavoj 55 km dugoj trasi, ali se vrlo brzo završava i onog trenutka kada se spustite u dolinu reke Zlatice čeka vas lep, širok makadam kojim ćete sa užitkom dopedalirati do Stare Reškovice. Ostatak puta do Donjeg Milanovca je rutina - asfaltni odmor od male avanture prelaženja Liškovca koju ste upravo iskusili.

Ova naizgled laka, dominantno asfaltna trasa, ipak nije tako naivna kako na prvi pogled izgleda. Iako se na njoj pretežno krećete na malim nadmorskim visinama, na 55 km dužine čekaju vas dva ozbiljna uspona, koja teško da ćete izgurati bez barem natprosečne kondicije. Tehnički zahtevnih detalja nema ili ih ima vrlo malo i uglavnom se svode na mestimično blato, dublje kolotrage i kamenjar na delovima šumskih puteva preko Liškovca, što je skoro u celosti moguće i izbeći ukoliko se opredelite za preskakanje Liškovca i asfaltni spust ka Donjem Milanovcu. Dakle, ova trasa jeste ozbiljna, ali je nikako ne bih nazvao ekstremnom. Mislim da je zapravo veoma zahvalna za turiste, rekreativce i sve one koji bi da probaju malo vožnje zemljanim putevima pre nego što se u tako nešto ozbiljnije upuste. Odličan "uvod" u Nacionalni park Đerdap.