Preuzeti trek (.zip)

Prvi dan

Drugi dan

Ovde se zapravo radi o dve vožnje, jer je 134 km, po ipak dosta zahtevnom terenu i s ukupnim usponom od 2200 metara, nemoguće izvesti u jednom danu. Razloga zašto sam odlučio da ih prezentujem na ovaj način, u jednom integralnom krugu, ima više. Pre svega, radi se o sjajnoj, lepo zaokruženoj avanturi, koja u dva dana omogućava da vidite sve što ovi prostori mogu da vam ponude - kanjone, visoravni, nepregledne šume lišćara i četinara, jezera i vrela, odlične puteve i kamenjar, blago zatalasan teren i Rtanj, taj veličanstveni šiljak koji dominira prostorom desetine kilometara unaokolo. Bićete zagnjureni u tišinu dubokih dolina i eksponirani na vetrometini dugog grebena čiji je Rtanj najeksponiraniji deo, imaćete jedinstvenu avanturu prolaska tunelom kroz Samanjac, ali tu vaše druženje s ovim masivom tek počinje. Upoznaćete neke međuprostore, apstraktne i nepoznate planinarima, lovcima i svima onima koji se drže ustaljenih destinacija u svojim pohodima ka prirodi. Geografski ćete zaokružiti ovaj prostor na način da ćete moći nakon toga da se osećate njegovim znalcem. Dakle, ako imate ceo vikend na raspolaganju i pitate se kako da ga upotrebite za aktivan odmor, nema puno varijanti koje se mogu smatrati aktivnijim i uzbudljivijim od ove.

Nešto slično može se izvesti i u jednom danu, pod uslovom da ste spremni da se odreknete prolaska grebena od Samanjca ka Rtnju i da se umesto toga pomirite sa vožnjom po magistrali u povratku (ili odlasku) - po meni, nepotrebno dug i frustrirajući boravak na jednom ipak prometnom asfaltnom putu. Ovako se sve vreme krećete paralelno sa magistralom, ali u proseku na 300-500 metara većoj nadmorskoj visini, po čarobnim cvetnim livadama sa kojih ćete Rtanj videti iz ugla iz koga ga je retko ko do sada video - sa njegove jugozapadne strane. Ali ako ste "tanki" s vremenom, bilo koji od predloženih krugova možete iskombinovati sa povratkom asfaltom, ali zagazivši u mrak čak i ako se možete pohvaliti dobrom kondicijom. Zapravo, trasa od Grze prema Rtnju vam na 40-om kilometru nudi sjajnu mogućnost skraćenja tako što ćete skrenuti levo i spustiti se dolinom reke Lukovice ka magistrali - Neven je svojevremeno kada smo tuda prošli zaključio da je to jedna od najlepših downhill vožnji koju je u životu izvezao. I dan danas je spreman da je ponovi u bilo koje doba. Tako da, iako vam to uskraćuje prelazak preko južnih obronaka visoravni Rtnja, ako ste u cajtnotu, ovim skraćenjem nećete izgubiti puno - bolji pogled na Rtanj od onoga koji ćete imati neposredno pre ovog skretanja verovatno vam se neće ukazati u nastavku.

Kao baza iz koje krećete u dvodnevnu bajkersku avanturu podjednako dobro vam može poslužiti i Grza i Rtanj; ako dođete kolima ima prostora za parking na oba mesta, a iz aspekta udaljenosti od centralne Srbije (odakle pretpostavljam da većina interesenata dolazi) možda je čak nešto logičnije ići do Grze, čime štedite 2x40 km vožnje kolima. Ako pođem od pretpostavke da vam Rtanj nudi i bogatije opcije za prenoćište (odmaralište "Rtanj" u naselju + motel "Balašević" na raskršću puta s magistralom) kada na kraju prvog dana pedaliranja topao krevet bude jedino što priželjkujete, recimo da prednost treba dati startu i cilju na Grzi. Razlog zašto u ovom treku opisujem kontra smer je pre svega taj što sam ovaj krug sa sjajnom ekipom drugara za Prvi maj 2005. godine upravo tim smerom izvezao, sa namerom da se dan kasnije uputimo ka Zlotu i Dubašnici. Šta treba da znate o ovoj trasi pre nego što nafilujete svoj GPS trekovima i zavrtite pedale koliko god vas noge nose?

Polazak iz naselja Rtanj je pravo opuštanje - lagano klizite niz asfalt (pripazite ipak na rupe!) nekih 7 km do magisrale, kojom zatim skrećete na zapad. Ne brinite, nećete dugo biti na ovom prometnom putu, jer vas već par kilometara docnije čeka skretanje dobrim novim asfaltom za selo Jablanicu, nadomak kanjona Radovanske reke kojim ćete se, izuzetno lagano i postepeno, izverati do visoravni Kučaja. Od zanimljivosti koje vredi videti u Jablanici imate vodenicu i vunovlačaru, odmah iza mosta na samom početku sela desno. Kuriozitet je da su oba objekta još uvek u funkciji, što je danas retkost.

Put uz Radovansku reku prvo ide veoma širokom dolinom naizgled potpuno ravnog dna, iz koje se posle 3 kilometra levo odvaja neuverljivi puteljak za manastir Krepičevac, koji se nalazi u brdima iznad Radovanske reke. Do dela gde se dolina reke sužava u pravi kanjon preklapaćete s noge na nogu oko 12 km, a onda ćete se suočiti sa tesnacom poznatim kao Žljebura - tu ćete imati i kraće parče malo jačeg nagiba, čisto da se ugrejete za ono što vas čeka desetak kilometara kasnije, kada krenete u finalni uspon ka Velikoj Brezovici, odvojivši se od doline reke. U Žljeburi ima smisla malo odahnuti i posetiti protočnu pećinu kroz koju Radovanska reka premošćuje ovaj tesnac; doduše, za ozbiljnije zavlačenje trebaće vam i ozbiljnija speleološka, odnosno ronilačka oprema, ali svejedno je zanimljivo i "turistički" zaviriti u ovo vajarsko delo prirode.

Nakon što nekih 300 metara visine dobro zapnete nešto jačim nagibom, kada napokon stignete na Veliku Brezovicu moći ćete da odahnete - to je bio poslednji, zapravo jedini ozbiljniji uspon na vašem 66 km dugom putu. Od Brezovice ćete ponovo pojačati tempo, prošavši kroz kapiju četinara na skoro 4 km dugu livadu preko koje široki put ide gotovo ravno. Na kraju ove livade, na mestu gde vetar tokom zime pravi smetove, ostatke snega možete naći čak i početkom maja. Vožnja kroz četinare između Velike i Male Brezovice je pravo uživanje, jedan od najlepših ambijenata na prostorima Kučaja. Na Maloj Brezovici čeka vas skretanje levo ka Grzi, putem koji vas, preko Velikog Igrišta i Javorka vodi ka Grzi kao krajnjem odredištu za taj dan. Znate li kako je Veliko Igrište dobilo ime? Kažu da vukovi prosto obožavaju da se "igraju" po ovoj kraškoj uvali prepunoj vrtača. Ako iskoristiti veliku čeku na Igrištu da se malo pritajite, možda ugledate nekog; za Veliko Igrište figurira podatak da je prostor sa najvećom koncentracijom vukova u Evropi. Ne dajte da vas to obeshrabri - prva lekcija koju treba da naučite kada krećete u divljinu jeste da vukovi ne napadaju ljude. Koliko god bio zver, vuk je plemenita životinja. No to je neka sasvim druga tema. Dakle, slobodno, punim plućima preko Velikog Igrišta.

Ubrzo nakon Igrišta stižete do lovačkog doma Javorak, gde skrećete desno, sporednim putem u šumu (isti put koji sma opisao u treku #5). Ostatak puta do Grze vodi vas kroz gustu, pretežno bukovu šumu, gde ćete u poslednjih desetak kilometara biti nagrađeni jednim furioznim spustom kroz duboku senku, na čijem završetku vas čeka i nekoliko kilometara asfalta. Stignete li na Grzu malo ranije (nema nikakvog razloga da se to ne desi, jer je sa samo oko 900 m uspona ovo jedna prilično laka tura na kojoj možete da održite jako dobar brzinski prosek), možete da uživate u njenim jezerima i poseti vrelu.

Drugi dan (ili prvi, zavisno za kakvu kombinaciju se odlučite) opet vas prvih 8 km vodi nizbrdo, do magistrale i sela Izvor, gde stupate na trasu ćire. Iza prve krivine put može biti malo blatnjav, ali prebrodićete taj deo relativno lako i brzo - već nadomak sela Klačevice (iznad koga prolazite sa istočne strane, ne ulazeći u samo selo) kvalitet puta potaje odličan, tako da možete očekivati da je suv, nasut i poprilično širok sve do samog tunela kroz Samanjac. Nadomak tunela naići ćete na prizemnu zgradu nekadašnje železničke stanice "Obradova stolica", sada već potpuno napuštenu i poprilično zaraslu u korov. Ovo je zgodno mesto da napravite kraću pauzu, kako biste se okrepili, malo prezalogajili i uživali u tišini zabacujući pogled ka umirujućim šumama Vetrena na jugu.

Pošto ste se psihički pripremili, ulazite u tunel (pogledajte detaljnije u opisu trase #5). Znajući šta vas čeka ne doživljavate neka izneneđenja unutra, sem u slučaju da, dok ste u njemu, kroz isti krene i neki kamion. Za vas i njega definitivno nema dovoljno širine, ali bez panike, rešenje postoji, na svakih pedesetak metara u tunelu postoje ispusti sa strane, u koje se možete skloniti dok grdosija ne prođe. Nemojte odmah da mislite da se radi o ne znam kakavom monstrumu koji ide pravo na vas - zbog tunelske jeke običan tamić unutra može da zvuči kao neki od onih kipera većih od kuće koje viđamo na površinskim kopovima. Iza tunela nailazite na raskrsnicu. Desni put vodi na sam greben Samanjca, koji ovoga puta predstavlja vaše odredište. Ubrzo dolazite do prvog većeg nagiba u toku dana. Zapravo, vrlo ozbiljnog nagiba, najvećeg na čitavoj trasi, kojim treba da savladate oko 200 m visine. Posle kraćeg predaha dodaćete tome još stotinak metara slično jakog uspona, nakon čega ćete se naći na oko 800 m visine, što je ujedno i najviša tačka vašeg puta. Preko livada, četinarskih šumaraka i kroz strnjake grebena oko Kozačkog Groba držaćete prilično ujednačenu visinu, ali sa stalnim, kraćim i jačim usponima i spustovima, što će vam do kraja dana sakupiti i više od 1300 m uspona i dobro vas izmoriti; ova trasa je definitivno kondiciono zahtevnija od one koju ste vozili (ili ćete voziti) od Rtnja preko Velike Brezovice i Javorka do Grze - ne dajte se zavarati činjenicom da je maksimalna nadmorska visina koju dostižete relativno skromna.

Nemojte na ovom delu previše odugovlačiti i gubiti vreme; iako Rtanj nakon Kozačkog Groba sve vreme izgleda nekako blizu, nadohvat ruke, to je deo puta koji ćete, zbog teškog kamenjara i nagiba najsporije prelaziti. Ubacićete u "višu" brzinu tek kad se priključite širokom kolskom putu koji se spušta u selo Vrmdžu. Primetićete na karti jednu naizgled nepotrebnu krivinu prema Vrmdži, čijim presecanjem biste verovatno uštedeli i kilometara i vremena. Verujem da je tako, ali ja do sada tu prečicu (koja ne podrazumeva nošenje bicikla i provlačenje kroz trnje) nisam pronašao. Verovatno je nisam ni tražio, žureći da "sigurnim" putem stignem do naselja Rtanj pre mraka. Ako je nađete, javite! Ostatak puta lagano talasa preko kraške površi Rtanjske visoravni, da biste u trenutku kad gotovo izgubite nadu da je asfalt blizu naprasno stigli do istog. Sledi još samo desetak kilometara asfaltom do cilja, s tim što je pred vama još jedan prevoj, pre nego što dobijete "nagradni" spust i bilo kakvu dodatnu nagradu, koju ste posle ovako intenzivne ture sasvim zaslužili.

Podloga je na većem delu trase oba dana nasuta i ravna, tako da verujem da nećete imati tehničkih problema sa savladavanjem trasa. Izuzetak je samo deo nakon što izbijete na greben posle tunela kroz Samanjac, gde može biti dosta blata. Zato vam preporučujem da ipak za ovu turu izbegavate vlažno vreme, i par dana nakon većih kiša.