Mitrovac - Zborište - Milekići - Šargan - Zborište - Talijanski put - Mitrovac (58 km, 1100 m uspona, asfalt/makadam, KT5/TT7)

Pedalirao, snimio, fotografisao, opisao: Ratko Đorđević

Preuzeti trek (.zip)

Osmica od savršenih 58 kilometara, koja se uz manje izmene i dodatnih (laganih) 13 km može izvesti i sa polaskom iz Kaluđerskih Bara, a nudi:

- visoke i guste šume
- široke livade
- daleke vidike
- asfaltne deonice
- makadamske deonice
- zemljane deonice
- travnate deonice
- mekanu, ali čvrsto napakovanu podlogu od suvih borovih iglica
- hladnu izvorsku vodu
- intenzivni miris četinara
- intenzivni miris planinskog bilja
- puno sunca
- puno debele hladovine
- neograničene količine čistog vazduha
- ...

Od Mitrovca se kreće asfaltom prema Zaovinama, put zatim od Krnje Jele kratko i strmo kreće uzbrdo, a onda mnogo laganijim tempom nastavlja uspon ka Zborištu.

Visoka stabla se smenjuju sa širokim livadama, a od sedla između Zborišta i Runjeve glave počinju da se otvaraju i fantastični vidici.

Odatle se put, koji je spreman za asfaltiranje pa će još neko vreme biti moguć susret sa tešškom maššinerijom, uglavnom spuššta ka Mokroj Gori. Iznad Timotijevića treba skrenuti levo, ošštro uzbrdo novim asfaltom. Ubrzo se nailazi na žičaru - to je i kraj asfalta. Početak puta/staze se vidi na desnoj strani - treba preseći desno, ispod žičare.

Tu počinje fenomenalan put/staza koji preko Milekića vodi ka Šarganu (vidljiv je i na Google Earth-u u visokoj rezoluciji).

Pošto se utisci ponekad razlikuju, za svaki slučaj ću citirati Dragana (http://www.jovanovic.fotopic.net/c1282827_25.html), koji za taj isti putić kaže:

"Radnik koji tamo postavlja žičaru uputio me je na jedan malo, hm, nezgodan put koji vodi ka prevoju Šargan."

:) Put uopšte nije nezgodan, u stvari je fantastičan - često se svodi na uzani tunel kroz osunčanu šumu, podloga je takođe odlična, nema jačih uspona... U svakom slučaju, sigurno se obojica slažemo da ga ne treba zaobići.

I mi smo naišli na radnike, ali izgleda na neku drugu smenu. Meni je čovek začuđeno rekao "Nema dalje puta, ovo ti je kraj sveta..." Ma, važi - srećan rad, mi odosmo dalje. Za Šargan. Ko zna ššta su mislili kad smo na njihove oči nestali 150 metara dalje u ššumi. Dobro je da nam nije bio potreban njihov savet, jer bismo se verovatno okrenuli pa istim putem nazad, i propustili neobičnu i neočekivano lepu deonicu...

Prošli smo kroz Milekiće, nastavili kroz čist mediteranski ambijent, na Šarganu skrenuli levo, putem koji se lagano penje natrag ka Bratešini, pa započeli spust ispod Runjeve glave u smeru Kaluđerskih Bara.

E, ovaj deo jeste malo nezgodan, ali se ipak moe proći bez silaženja sa bicikla. Ako baš ne volite takvu vrstu vožnje (nema mnogo sedenja), na najtežim mestima možete i prošetati - sve je nizbrdo.

Od izvora (Zaboj), nagib naglo opada i put se širi, da bi se uključio na stari put za Mitrovac. Tu smo opet skrenuli levo, na široki i ravni makadam, pa preko Dobrog polja i Talijanskog puta napravili dodatnu petlju kroz gustu i visoku šumu nacionalnog parka. Skretanje nije obavezno, može se proći i pravo, pored Vasića ponora, i tako skratiti vožnja za desetak kilometara, ali i propustiti prolazak dobrim makadamom kroz gorostasnu mešovitu šumu...

Dodatne fotografije: http://jrvm.fotopic.net/c1493445.html