Jedan potpuno opušteni vikend u planinama istočne Srbije

[bluealek]

Bio je to jedan od onih pokušaja da doživimo treću dimenziju planina i predela uopšte... Nismo želeli prosto da se stvorimo pred zacrtanim ciljem kao da smo teleportovani, već smo želeli istinski da doputujemo do njega, i fizički i mentalno, da uronimo u zeleni plašt istočne Srbije što pre to bude moguće i da do našeg odredišta stignemo putevima kojima skoro da niko i ne ide. Bila je to želja da zastanemo na svakom koraku, uživamo u prizorima jeseni, dulecima i jaganjcima, da siđemo u korita divljih planinskih reka, napravimo pauzu za ručak u tišini puste Dubašnice, klizeći lagano nizbrdo ka Boru, potpuno aklimatizovani, bez znakova „daljinske bolesti“. Smenjivali su se kiša, magla i sunce, popeli smo se na Garvan, Rgotski kamen i Staricu, a okrznuli maglom obavijeni Stol i Veliki Krš. Bunari, stare, napuštene kuće, ušuškani krajolici koji žive po nekom samo sebi znanom kalendaru i satu... Sve to bez žurbe, bez striktnog plana, sa puno improvizacije, prepuštanja intuiciji i raspoloženju, istinskoj radoznalosti.

http://aleksandar.fotopic.net/c1773882.html

Treba ponekad i sa takvim namerama krenuti u planinu, zaista oporavlja