Daleko od razuzdane gomile

[bluealek]

http://www.freebiking.org/galerije/main ... temId=5537

Iz sumanutog tempa urbanog života ponekad ne uspevamo da iskoračimo ni kada odemo u prirodu. Ako imamo premalo vremena za to, uglavnom kroz neke lepe krajeve protrčimo, prepedaliramo ih hitro, izveremo se na neke vrhove zadihani, kao da nam neko meri prolazno vreme, a ne zastanemo, ne oslušnemo, ne upijemo lepotu mnogih mesta koja prosto promaknu pored nas. A ne mora da bude tako.

Dajmo prirodi šansu da nas uspori. Ne gledajmo stalno proseke i statistike. Osmotrimo rogove puža, simetriju cveta, spiralu vrtače, opustimo se uz žubor potoka, šum krošnji, posmatranje horizonta. Dodirnimo rosu kada ujutro pružimo ruku iz šatora. Pustimo da nas hipnotiše pucketanje vatre, dok vrtimo nad njom krompiriće nabodene na granu. Popijmo vodu direktno sa izvora umesto iz čuture. Uzjašimo konja, popričajmo s kravom. Budimo dovoljno radoznali da nam se retka pečurka sama otkrije. Postanimo deo prostora na kome se nalazimo, dozvolimo mu da nas zaustavi, umesto da pratimo strogi, unapred zacrtani plan. Unesimo u život malo više spontanosti.

Ovo je priča o tome šta se desi kada u neku čarobnu divljinu odete da radite, ali na potpuno drugačiji način, uz pregršt raspoloživog vremena. Onako kako vas vodi priroda u koju ste uronjeni, puštajući nju da vam se otkriva i pokazuje put, da vam govori šta, kad i kako da činite.

Potpuno opuštanje je nešto što nam tako često izmiče, a Dragoljub, Bobi, Neša i ja smo ga tokom ta tri dana na prostoru od Prskala, preko Valkalucija, Velike Brezovice i Malinka do Mikulja, dosegli. Ove fotografije pokušavaju da vam ispričaju priču o tome.

http://www.freebiking.org/galerije/main ... temId=5537

[barda]

Sale, mamiš nas, mamiš, i uvlačiš nam Kučaj pod kožu.

Još neko ko je na brzinu protutnjao tim "ulicama", baš bi se ponovo vratio.

Ono prvo mesto gde ste spavali to je pre Valkalucija, ili tu negde? Malo podseća na kamp na Vinatovači, ima stvarno sve što treba.

Stvarno je proleće najlepše za istraživanje, sve se budi, nije jako toplo, sve cveta, taman!

Popeo se i Jeep na vidikovac na Velikom Maliniku, a boga mi i na Mali Malinik... Lep krug!

[bluealek]

Prvo mesto gde smo spavali je baš na Valkaluciju, 100 metara od mesta gde smo sedeli na našoj bajkerskoj turi, tamo pored potoka, gde sam sugerisao da pređemo, ali je vas mrzelo. Sad vidiš da je lepše

Da, proleće je jako zanimljivo, a ima i jedna lepa stvar - dan je sve duži i duži, tako da je i zato idealno doba za istraživanje, nisi u stisci s vremenom. Po meni je, barem što se tiče šarolikosti i čisto vizuelnog ugođaja (a i gljiva, kojih ima na sve strane) jesen najlepše godišnje doba, ali jesen ima jednu nezgodnu osobinu, naročito nepovoljnu za neke veće bajkerske ambicije - dan je mnogo kraći, tako da moraš da budeš daleko restriktivniji u planiranju dnevne kilometraže. Kad ideš džipom, naravno, tih problema nema

[barda]

Da, to sam, kasnije, i pretpostavio,
ali nemoj tako, nije nas mrzelo, nego smo bili na izmaku snage, a i u stisci sa vremenom

[rajko55]

To Sale vas kritikuje a nama koji nismo bili pokazuje sta smo propustili ali dugo je leto bice voznjiiiiiiii pozz

[bachaman]

Sale, kao i obichno, prelepe slike!
Nego, ne znam da li ste primetili patuljka? Protrchao je brzo, ali je foto aparat ipak uspeo da ga uhvati u pokretu

[bluealek]

Kažem ja da je Kučaj carstvo vilenjaka, drekavaca, trolova, patuljaka i ostalih šumskih bića iz međusveta, a ljudi mi ne veruju . Eto dokaza!

[bachaman]

Ma, ja ih vidim svuda Samo shto ne smem da pricham o tome. I ovako sam dovoljno lud Btw. Sale , gde je ovo gde je slikano?

[bluealek]

Ma, ja ih vidim svuda Samo shto ne smem da pricham o tome. I ovako sam dovoljno lud Btw. Sale , gde je ovo gde je slikano?

Na grebenu Malinika, dok smo tragali za ulazom u Gauru Frđefund, jednom od najdubljih jama na tom području.

[shebez]

Ljudi, pa zar ga ne prepoznajete to je moj imenjak Djole prolece...

http://www.youtube.com/watch?v=HCmoxhnxxeg