Markowe, priznajem da si me ovom pričom o proputovanju koje bi počelo od Jastrepca i nastavilo se preko Kopa zaintrigirao u dovoljnoj meri da onaj crvić geografskog fetišiste u meni kljuca i stalno nešto zagledam mape i izvlačim linije u potrazi za THE PERFECT RIDE-om
. Ko zna, možda čak rešim da vam se pridružim za 1. maj umesto odlaska na Kučaj - pretpostavljam da merkate taj termin?
Elem, nedoumice u prolasku Jastrepca su pitanje provere mogućnosti za prolazak onim centralnim delom oko Đulice, koje ćemo nadam se blagovremeno razjasniti; ostatak puta preko Jastrepca svodi se na dosledno držanje grebena. Sad još samo treba da odlučite da li želite i Mali Jastrebac da zajašite već na samom početku grebena (negde iz smera Velikog Drenovca), ili ćete se zadovoljiti hvatanjem grebena od onog turistički uređenog područja u njegovom zapadnom delu. U svakom slučaju, logični završetak putešestvija preko Jasterpca jeste spust sa grebena u selo Bogiše, pored jezera Ćelije.
Sad se postavlja pitanje - kuda ide naredna etapa? Imajući u vidu tvoju preferencu šumskih puteva nad asfaltom, ne bi bilo logično da se nastavi asfaltom prema Brusu, niti da se traži bilo šta severnije, ka Aleksandrovcu, jer je to isuviše naseljeno područje gde nema makadamskih puteva koji prolaze kroz atraktivne predele. Ono što se meni čini kao logičnija solucija jeste da se asfaltom ide samo nekoliko km, do Razbojne, a da se odatle skrene na šumski put koji se penje na Lepu Goru i na suprotnoj strani se kod Male Reke spaja sa putem prema Blaževu. Odatle dalje do Kopa imate put koji je većim delom asfaltni, ali verujem da vam to neće biti hendikep, jer se ne radi o nekoj od glavnih saobraćajnica, tako da je tu automobilski saobraćaj simboličan.
Od Blaževa se lagano penjete i preko prevoja Mramor stižete do Brzeća. Tu zapravo imate jednu vrlo zanimljivu alternativu asfaltnom usponu na Kop, ukoliko sa samog Mramora uhvatite šumski put koji ide uz Duboku i preko Kneževskih Bara izbija na Kopaoničku visoravan. Ja sam tuda prošao samo zimi, na skijama, ali iz onoga što sam video prilično sam siguran da je taj put leti prelep (doduše, 1. maj je za Kopaonik daleko od leta).
Za nastavak preko Kopa i dalje od Kopa imate razne opcije, ali ono što bih vam ja načelno preporučio kao smer jeste da prečite ka Željinu, Goču i Stolovima. Jedna od mogućih varijanti bila bi preko "ravnog" Kopaonika ka Jošaničkoj Banji, paralelno sa asfaltom kroz četinarsku šumu, a druga varijanta bila bi da preko Rendare uhvatite put za Crnu Glavu, koji kod Mečkara izbija na asfalt Jošanička Banja - Aleksandrovac.
Dalje za put prema Željinu imate dve logične varijante. Ako želite što manje kilometara da provedete na asfaltu, možete da skrenete uz put koji ide uz Veliki potok malo iza sela Jelakci, a zatim se penje na greben i preko Oglavlja stiže na Željin. Nešto lakši put je da ostanete na asfaltu do Ploča, gde ćete uhvatiti put ka Stanojčićima i odatle izbiti na Željin. Od Željina preko Ravne planine do Goča ima nekoliko varijanti koje po karti deluju vrlo lepo, a sve prolaze kilometrima kroz guste šume. Ako ste dovoljni entuzijasti možda biste čak mogli da uhvatite i greben Ravne planine, pa preko Planiničkog Čukara i Zlog Čukara da stignete do Kavgalije, najvišeg vrha Studene planine, odakle biste se spustili u dolinu Ibra i nastavili dalje ka Čemernu putem koji ćemo razmotriti u sledećoj etapi. Alternativa je da se sa Ravne planine spustite u dolinu Gvozdačke reke, pa od Brezne da uhvatite uspon ka Čikeru i Stolovima. Tu će vam Aca bolje od mene reći da li postoji neki razuman spust prema Bogutovačkoj Banji (ako je suditi po onoga što smo videli kad smo išli na Stolove, deluje da ima), odakle biste nastavili uz reku Lopatnicu i posle dužeg vijuganja jednim lavirintom šumskih puteva izbili na asfalt Ivanjica - Guča. A možete da se opredelite i za solidniji put, preko Kaone. Od Guče preporučujem da preko Jelice izbijete direktno na Ovčarsko-Kablarsku klisuru i dalje preko Gojne Gore i Kamenice da priđete Divčibarama.
Mislim da je to otprilike ono što si zamislio, ali se bojim da će vam za to trebati i više od 5 dana, posebno ako se budete namerno usporavali opredeljujući se u većini slučajeva za teže varijante od mogućih puteva.
. U svakom slučaju ne upuštajte se u Jastrebac bez pažljivog razmatranja svih aspekata, a ne bi bilo zgoreg prethodno napraviti jednu istraživačku akciju tamo u kojoj bi se moguće trase proverile.
. Dakle markowe, jeste Fruška Gora (barem po sastavu tla) ali u onom najekstremnijem smislu poimanja Fruške, pa na kub, sa 3x većim visinskim amplitudama. Pomalo jezivo, a? 
