Kada sam se po prvi put u životu iz doline Kločanice preko grebena Javorišta spustio u Valkaluci, osećao sam se kao istraživač u onim retkim trenucima blaženstva koje mu donosi otkriće neke velike, dugo skrivane tajne. Konačno je stigao jedan dobar odgovor na pitanje "šta se nalazi s one strane Kučaja", ili bolje rečeno, u srcu Kučaja, na onom dalekom mestu koje je, odakle god spolja da se gleda, uvek "s one strane". Kroz gustu bukovu šumu Javorišta, jednu od najlepših bukovih šuma koje znam, u furioznom tempu sam se sjurio i pre nego što sam postao svestan gde sam, već sam duboko uronio u tesno napakovane redove četinara između kojih je samouvereno klizio odličan, širok zemljani put. Bilo mi je jasno da sam se probio do nekog skrivenog, "važnog mesta" i očekivao sam da svakog momenta naiđem na zamak nekog kralja šumskih viljenaka...

Nije baš bio zamak, ali je bilo nešto najsličnije zamku što sam ikada video na nekom mestu koje je desetinama kilometara udaljeno od najbližih ljudskih naselja i asfaltnih puteva - lovački dom Valkaluci, za koji mi je odmah bilo jasno da nije bio namenjen "običnim smrtnicima" koji tumaraju šumama. Nekada "zabranjena zona" gde je politička vrhuška SFRJ dovodila svoje ideološke drugare iz belog sveta u nameri da ih zabavi lovom, ovaj lovački dom i danas je uglavnom nedostupan onima koji tu zabasaju ili nemaju debele veze (ili debele novčanike) kako bi sebi obezbedili konak na tom mestu. Ono što sam imao zajedničko sa lovočuvarom zaduženim za taj dom jeste da obojica jašemo dvotočkaše, s tim što njegov, za razliku od mog, da bi se kotrljao nije zahtevao okretanje pedala, već nešto malo hemije.

Crvenkapina kućica

Lovački dom

Geografski gledano, Valkaluci se nalazi u središtu Kučaja, sa koje god strane sveta da se meri. Ta velika udaljenost, nadmorska visina od preko 900m i okruženost šumovitim grebenima i vrhovima sa tri strane ovu malu zaravan praktično čine nekom vrstom oaze, vrlo specifičnog geografskog prostora i u geomorfološkom i u biološkom smislu. Zaklonjenost od vetrova omogućiće vam da u šatoru razapetom na proplancima Valkalucija uživate u potpunoj noćnoj tišini, ali takav položaj diktira i specifičnu mikroklimu. Noći su ovde vrlo hladne, čak i usred leta - mene je pre par godina početkom jula na termometru ujutro dočekala cifra od samo +4 stepena!

Valkaluci je pun vode, što rezultuje izuzetno bujnim zelenilom i velikim bogatstvom vrsta drveća, gljiva, livadskog bilja i trava. Ne radi se samo o četiri potoka koji lenjo meandriraju centralnim delom ove zaravni da bi se u nekom trenutku spojili u dva i poput mnogobrojnih kučajskih reka ponornica, nestali pod zemljom na samom početku velike livade na Valkaluciju. Ovo područje prima i dosta padavina, a one se, zbog zaravnjenosti terena i vododrživih stena Javorišta na čije padine se Valkaluci naslanja, vrlo sporo spiraju, ostajući dugo u ovim šumama i čineći ih vrlo vlažnim i aromatičnim.

Trpezarija u prirodi, nad potokom koji žubori...

Okolina lovačkog doma

Prostor oko lovačkog doma umornom putniku (a odakle god i čime god da stižete dotle, na kraju ćete to sigurno biti) pruža sve argumente da makar zastane kako bi nešto prezalogajio i između zalogaja, uživajući u nestvarnom miru i bajkovitosti okruženja poželeo da obavezno uskoro dođe da provede mnogo, mnogo više vremena na tom mestu. Ima vode, meke, savršeno zelene trave, šume raznolike poput kakve botaničke bašte koja svojim bezbrojnim stazicama koje kreću svud unaokolo prosto mami da se zavlačite njima po vasceli dan. Za razliku od divljih i na momente jedva prohodnih šuma kroz koje ste verovatno desetinama kilometara prolazili da biste dotle stigli, Valkaluci deluje fascinantno pitomo i kultivisano, toplo, a u isto vreme veoma izolovano i skrovito.

Lovački dom i pripadajući objekti su savršeno uklopljeni u prirodno okruženje, uz puno brige da to što su ljudskih ruku delo ni najmanje ne naruši ambijentalnu celinu. Ako bi trebalo izdvojiti jedan detalj koji će vam pružiti neslućeno zadovoljstvo, to je upravo sušara zavučena u šumu, sa terasicom podignutom nad samim potokom - retko gde ćete na Kučaju ručati sa toliko gušta kao što ćete to činiti upravo na ovom mestu... Prava trpezarija u prirodi!

Pogled sa velike čeke na Valkaluciju ka Crven Kamenu

Polom vrh i početak velikog kompleksa četinarskih šuma

Valkaluci ima status lovišta i nalazi se pod nadležnošću šumske sekcije "Srbijašuma" iz Ćuprije. S obzirom da se radi o jednom od ekskluzivnijih lovišta u Srbiji, na nezvane posetioce koji nemaju nameru da ubijaju iz hobija ne gleda se baš uvek blagonaklono, naročito u vreme kada je tu neka dobrostojeća ekipa lovaca koji, kako to nadležni iz šumske sekcije vole da kažu "žele svoj skupo plaćeni mir". Ali ne dajte se ovom informacijom ni uplašiti ni obeshrabriti za posete Valkaluciju, jer je ovaj jedinstveni prostor jednako vaš koliko je i njihov. Ukoliko nameravate na Valkaluciju duže da se zadržavate, eventualno zvrcnite šumsku sekciju u Ćupriji da proverite da neće slučajno u isto vreme gore biti neka lovačka ekipa, čisto da biste bili sigurni da ćete vi imati svoj mir od njih. Niko nije umeo da mi razjasni eventualno vlaško poreklo ovog bajkovitog imena, ali Valkaluci je prevashodno mesto koje odiše nekim ambijentalnim blaženstvom, koje bi bilo šteta narušavati bilo kakvim oblikom varvarskih aktivnosti.

Pogledi, eh, pogledi... Velika čeka postavljena na strateško uzvišenje iznad livade na kraju Valkalucija svakako se kvalifikuje da bude proglašena kao jedno od mesta sa najlepšim pogledom na Kučaju. Sa nje se vidi daleko na sve strane, da je u pitanju greben Crven Kamena i Antrvelja koji razdvaja doline Nekudova i Resavice, bilo da je to čitav kompleks šuma Valkalucija, koje se nastavljaju desetinama kilometara dalje centralnim grebenom Kučajskih planina preko Javorišta ka severoistoku. Ovaj pejzaž zaista vredi doći i videti bezbroj puta, jer je svaki put drugačiji, u zavisnosti od godišnjeg doba, položaja sunca, oblaka i izmaglice.

Velika čeka na Valkaluciju

Livada i šume Valkalucija, Javorište u pozadini

Postoje tri logična i bar još toliko pustolovnih načina da se na Valkaluci stigne. Ali odakle god da krenete, pripremite se na dug put... Najlakše ćete stići tako što ćete od rudarskog seoceta Resavica krenuti makadamskim putem dolinom reke Resavice, a zatim skrenuti u suvu dolinu Nekudova, u kojoj ćete nekoliko kilometara dalje, duboko ispod puta, naići na monumentalan ponor reke Nekudovo. Teško ćete ga videti (naročito kad šuma olista), ali ćete ga van svake sumnje - čuti. Prolazeći ovom prelepom dolinom (sve lepšom kako napredujete dalje) u nekom trenutku ćete proći pored Prskala, a nekoliko kilometara dalje ćete se naći na vratima velike livade Valkalucija. Dobrodošli u raj, 21 km nakon što ste napustili sigurnost asfalta u Resavici.

Drugi put za Valkaluci odvaja se sa glavne "kučajske magistrale" (koju tako zovem samo zbog toga što preseca Kučaj na pola po dužini, inače nema ničeg srodnog magistralnom putu) nadomak Velike Brezovice, oko pola kilometra zapadno od tačke gde se put sa Straže priključuje "magistrali". Prelazi preko prevoja ispod vrha Tilva Kolumja, prolazi pored velike čeke i - eto vas na Valkaluciju! Udaljenost od Brezovice nekih 5 km, ali prethodno treba preći više od 20 km bilo da stižete iz smera Čestobrodice i Straže, bilo da koristite periodično zatvoren put preko Pasuljanskih livada (kad god se izvode gađanja na obližnjem vojnom poligonu.

Treći način da stignete do Valkalucija je iz Lisina, prateći dolinu reke Kločanice i prešavši greben Javorišta. Na ukupnoj dužini od oko 24 km, ovaj put nije ništa manje lep od onog dolinom Nekudova, ide kroz živopisniju šumu na delu preko Javorišta, ali i podrazumeva da izađete na preko 1100m nadmorske visine pre nego što izgubite nekih 200m pri spustu u Valkaluci. Ako niste sigurni kojim putem da se zaputite, najbolje je da čvrsto rešite da barem triput u životu posetite Valkaluci, svaki put krenuvši nekim drugim od raspoloživih puteva. Posle toga će vas Valkaluci već "kupiti" i dalje ćete sami znati šta, kako, kad i zašto...

Pogled duž grebena Javorišta, sa Ršice ka Požerku

Šume Javorišta, iznad Valkalucija