Гоцини планинарски излети у 2008. години
Мисао нашег нобеловца Иве Андрића, да је „ПЛАНИНА ДОСТОЈНО ПРЕБИВАЛИШТЕ ДОБРИХ И ПАМЕТНИХ ЉУДИ“, нико тако добро не разуме и не осећа свим срцем као ми, који волимо природу и којима је блиска њена ћуд.
Са жељом да Вам и ова 2008-ма година буде у знаку авантуре, уживања и лепог дружења, позивам вас на ове излете, с' једном веeeeликом новином, коју смо оверили прошлог лета - У 2008-ој, ОВАЈ ПОЗИВ ВАЖИ И ЗА БИЦИКЛИСТЕ, тј.
ЉУБИТЕЉЕ ФРИБАЈКИНГА, за шта ће понуда у самим програмима бити употпуњена!
Према томе, ФУТЕРИ И ТОЧКАШИ – ДОБРОДОШЛИ, чекају вас лепи и нови трекови!
Ваша Гоца
phoenix@freebiking.org
065 3771 474
Вукан – Горњачка клисура – Ждрело (pogledajte kako je bilo)
субота, 1. март
Једна од оних вечито интересантних шетњи, што и није чудо, обзиром на атрактивност крајолика, лепог у свако годишње доба. Вукан, који није претерано захтеван, егзотична Горњачка клисура која плени оним што јој је Богом дано, као и остацима старог манастира у стени покрај пута, и бања Ждрело, која Вас огреје и када је напољу снег, што је чак најинтересантнија комбинација, нарочито после лепог пешачења. А све стане у један дан.
Ушће Пераста у Тисницу – кањон Тиснице – Лисац
субота, 22. март
субота, 5. април (репризни термин због великог интересовања)
(pogledajte kako je bilo)
Е, овде су до сада ишли само индивидуалци, дакле права „бомбона“, која не само да задовољава праве планинарске апетите, за СВЕ категорије, већ крије и праву ексклузиву што се тиче природне драгоцености, која је веома ретка, колико и лепа, тако да ће свакоме ко буде пожелео да пође на овај излет, остати у незаборавној успомени!
Кањон Пека
субота, 12. април
субота, 19. април (pogledajte kako je bilo)
Поред лепог пешачења кроз интересантне пејсаже, овај излет ће одушевити авантуристе и амбициозне, јер се ради о реци познатој по златоносним алувијумима, чиме ћемо се бавити, наравно. Ето прилике да се у једном дану, поред планинара, уфурате у фазон трагача за златом!
Кањон Дрине – Велики крај (Тара)
1. – 4. мај
(pogledajte kako je bilo)
Обзиром на време којим већина људи углавном располаже током Првомајских празника, ово путешествије ће пружити с' једне стране солидан целодневни успон до места где Дрина прави „лакат“ кривину, што се са Великог Краја перфектно види, а с' друге стране, опуштајућу пловидбу кањоном Дрине, који је по дубини трећи у свету.
Велики Крш и Борски Стол
16. – 19. мај
(pogledajte kako je bilo)
Не могу, јаче је од мене – морам да кажем да је Велики Крш најлепши и најмаркатнији гребен на Балкану, и да се са њега поглед пружа од Карпата и Дунава па до Старе планине – источна Србија на длану. Успон на Крш је целодневна акција, али ћемо ипак имати времена за мало сунчања и купања крај језера испод дома. У дому има хране, тако да није неопходно оптерећивати се ношењем исте. Прошле године смо располагали и гитаром, боље рећи Зоки ју је понео, и било би дивно имати део те атмосфере и ове године.
Кањон реке Градац
(Петничка пећиа, Дегурићка пећина, Градачка врела)
субота, 24. мај
Лепа, опуштена, рекреативна турица, вечито привлачна без обзира на годишње доба. Мада, пошто је по многима најлепша у време пролећа, то ме је и определило. Надајмо се лепом времену, а ако ниво воде буде виши, ићићемо путем не газећи реку, и биће безбедно, такође за свачији укус и категорију.
Малиник
(Злот-Ковеј-гребен-Велики Малиник-Мали Малиник-Ваља Рнж-Злот)
14. – 15. јуни
(pročitajte kako je bilo, pogledajte fotografije)
И ако Вам изгледа питомо, Малиник је ЧУДО! Не треба га потцењивати што се тиче кондиционе захтевности, али га уз адекватан темпо може попети свако. Али, у сваком случају, награда за труд увек превазилази очекивања, пре свега због фантастичног видика са гребена. Овај предео ми је посебно драг, ту сам извела свој први излет. Тада сам мислила да сам субјективна, али обзиром да се интересовање не смањује, ово је, поред „Прерасти источне Србије“, постала култна акција.
Кањон реке Брњице (Ђердап)
субота, 21. јуни, субота 30. август (реприза)
(pogledajte kako je bilo, fotografije sa prvog izvođenja, kao i Ivin izveštaj sa drugog)
Изузетно живописан кањон, који је прошле године први пут прошла група планинара. Кањон Брњице налази се у оквиру Националног парка „Ђердап“, и излетом је предвиђено да се пређе цео њен ток, од Раденке до Дунава и коритом кроз најимпресивнији теснац, дуг око 3 km. То је предиван део кањона са малим слаповима и дубоким укљештеним лонцима. Једном речју – филмски призор и феноменалан доживљај који ћете памтити.
Кањон Белог Рзава (Тара)
16. – 17. август
(pogledajte kako je bilo, pogledajte fotografije)
Ове године, пролазак кањона Белог Рзава биће први пут изведен организовано. Пролаз није напоран, и ако се низ једну стену, високу 3 метра спуштамо помоћу прусика. Десетак метара се мора препливати, али све је то нешто што може заиста свако. Након изласка из кањона пењемо се на шумски пут и њиме се враћамо до полазне тачке код старе школе . Акција је једнодневна, али морамо кренути дан раније, како бисмо га целог користили. Смештај је у шаторима код школе у Ђурићима.
ПРЕРАСТИ – геоморфолошки феномени Карпатске Србије
(Вратна 1, 2 и 3, Замна, Рудна глава, Бели извори, Шупља стена,
Рајкова пећина, Самар, Осаница)
4. - 6. јули
Предели обухваћени овим излетом су препуни садржаја који, истини за вољу немају директне везе са планинарењем, али се наши путеви често укрштају. Нигде на Планети нема на једном малом простору оволико ових ретких геоморфолошких облика, као овде. Предели познати по златоносним рекама, легенди о Аргонаутима и златном руну, колевка европске металургије (Рудна Глава), древних обичаја и пребиблијских веровања. Спавамо у шаторима, а излет једнако привлачи планинаре, геологе и географе.
Ове године, обилазак прерасти увршћен је у годишњи план активности удружења љубитеља минерала и фосила "ГЕОПАН" из Новог Сада, који ће нам се придружити у овој акцији.
Мироч
(Велики и Мали Штрбац, Плоче, Хајдучка воденица,
Велика Пештера на Кашајни, ХЕ „Ђердап II“)
8. – 10. август (pročitajte kako je bilo, pogledajte biciklističke ili planinarske fotografije)
Познат по лековитом биљу, најлепшем видиковцу (Плоче) у Националном парку „Ђердап“, бројном присутношћу спелео-објеката, Мироч је још једна планина, лепа у свако годишње доба, нарочито погодна хедонистима, јер не захтева нарочиту кондициону спремност, а својим призорима напаја чула. Обилазак Велике Пештере на Кашајни биће лепа кружна шетња од 11 km, а ради се о тунелској пећини за коју стручњаци тврде да је прераст у настајању. Хајдучка воденица је археолокалитет под Штрпцем, на самој обали Дунава, наспрам цркве на Румунској страни. А сама Текија, где ћемо бити смештени, је идилично место са својим карактеристичним шармом.
Лазарев кањон
22. – 24. август
(pogledajte kako je bilo, kao i foto album)
Мистичан и колосалан Лазарев кањон је много више и много дубље од пуке природне лепоте. Место са једном од највећих геомагнетских аномалија на Планети; са највећим бројем спелео-објеката; са пећинама које носе две рекордне димензије (висина дворане и дужина канала); привлачи пажњу експерата, али и људи који воле ону посебну димензију природе, која је изолована од остатка света, нетакнута, насељена дивокозама и шакалима. Пут кроз Лазарев кањон је егзотичан планинарски доживљај, који води преко крупнијег камења, до великих камених блокова, пресвучених маховином, између вертикалних литица кроз џунгловите шумске појасеве. Прошле године ниједан планинар се није вратио разочаран. Шта више, биће у 2008-ој и „понављача“.
Ртањ
(Криви Вир, Мужиначка леденица)
6. - 7. септембар
Овај излет је прошле године био одложен, али га нисам избацила из плана, јер је врло нарочит. За мене, Ртањ не значи само пуки успон на Шиљак, и ако је то куриозитет, због приличне висинске разлике. Ртањ је много више, и није култан само због тога. Када се иде на Ртањ, треба свратити до Кривог Вира и изворишта Црног Тимока у Пећуру и видети леденицу у Мужинцима на јужној страни, јер се ради о ретком феномену крашких терена, лепог и интригантног за видети. На Ртањ вреди доћи у ово време, јер су тада тамо лепа догађања карактеристична за тај крај – Цвети Јован Биљобер – празник сакупљача лековитог биља и шумских плодова. А наравно, пењемо и Шиљак. Убеђена сам да је оваква шема садржајна и да пружа комплетан доживљај ове култне планине.
Стара планина - Сребрна Глава (1932 м), Арбиње, Росомача, Рсовци
9. – 11. октобар
Стара планина и њене лепоте нису непознаница. Овим излетом, хтела сам да обухватим оно што мене лично највише плени, а пред чиме знам да нико не може остати равнодушан. Зашто бих Вас ја водила на Миџор? То и други добро раде, док путеви наведени у наслову спадају у оне којима се ређе иде, а поседују рајску лепоту. Арбиње, горњи део тока Дојкиначке реке, представља срце Старе планине и својим коритом које као да је извајано из једног комада у црвеним пешчарима, очарава облицима и игром воде и камена, уз многобројне слапове, брзаке и водопаде. Сребрна глава, висока 1932 м, је најисточнија тачка Србије, али и необично садржајан врх, што се тиче историјских трагова на њему. А у кањону стрме и неприступачне Росомаче, већ на самом улазу срећемо се са изузетном реткошћу, а профил њених литица оставља непоновљив утисак.
Дели Јован – Рајачке пимнице
(Црнајка, Мали и Велики голи врх, Црни врх, репетитор, Лучко поље)
24. – 26. октобар
Ја волим да, поред планине, осетим и читав предео, њену околину, да је пустим да ме дотакне... Дели Јован има ту посебност, нарочито када га пређемо дуж целог његовог гребена. Акција је целодневна, а организујем је у време бербе, што је у складу са винском традицијом Тимочке крајине, јер је у плану и пбилазак Рајачких пимница, а мештани Црнајке ће превазићи Ваша досадашња искуства са приватним смештајима у сваком погледу, наравно позитивном.
Кучајске планине – Микуљ
1. – 2. новембар
Још један неправедно запостављен врх, у шта намеравам да вас убедим, и сигурна сам да ћемо делити те утиске! 1023 метара није велика бројка, а ја добро знам како ће Вас и чиме напојити. Ово је предео далеко од домашаја цивилизације, а када год дођем, питам се зашто је тако. Јер, сам врх Микуљ је необичан, попут некакве токе, а када се попнете, нађете се на платформи са прегледом преко Ресаве и Бељанице до Ртња. У његовом подножју је извориште тајанствене речице Демижлок, крај њега тече исти такав Микуљ, сваки према свом кањону, док је под самим врхом зилотски манастир новијег датума. Сам успон није кондиционо захтеван, али је изузетно динамичан, јер пролазимо радикалне усеке и сипаре. Једино што ће нас ограничавати је дужина дана, али чеоне лампе и онако не вадимо из ранца, зар не?
Цер и Соколске планине
6.-7. децембар
Оаза мира у Западној Србији; две стеновите громаде, запаљене пурпуром сутона и јесени. Највиши врх Рожањ, који овде није акцентиран. Са врха, где су остаци легендарног средњевековног утврђења Сокоград, пружа се поглед на добар део западне Србије, а у подножју је манастир Светог Николаја (владика Николај Велимировић), највећег православног духовника нашег времена. При заласку сунца врхови Соколских планина сијају његовим руменилом, а сам долазак до тог места води кроз пределе који испуњавају биће лепотом и благородношћу природе, историјским садржајима, причама и легендама минулих времена. Ноћимо у дому „Липова вода“ на Церу, на домак чувеног манастира Радовашница.
НОВА ГОДИНА – Источна Србија
31. децембар – 3. јануар
Дуго сам се носила мишљу да, када толико кроз своје излете афирмишем источну Србију, приредим и адекватан дочек Нове године у неком од тих предела. Коначно, после много „ломљења“, одлучих се за једну од две шире опције, где би могло стати све што мислим да би нам свима годило, а опет одисало карактеристичним шмеком тих крајева. Темпераментан фолклор с' једне и тајанствена забитост с' друге стране, у комбинацији са могућношћу да се конзумирају лепоте околине, са неминовношћу снега, који нигде није толико известан колико ту, даје могућност веселе и авантуристичке Новогодишње атмосфере, која засигурно годи циљној групи коју чинимо сви заједно. Шта више, могућа су многа изненађења...
