Кроз систем Лазаревог кањона сам вас до сада водила средишњим краком. Ове године, одлучила сам да испуним дато обећањеи поведем вас унакрс од југозападног крака (кањон Вејске реке), па коридором Лазаревог кањона да изађемо на северни крак - кањон Микуља. Уверена сам да је ово премија за све вас који волите лепоту и безбедну, романтичну авантуру, које подразумева биваковање у природи, ватру и звездано небо. Ако сте од тих, обезбедите на време слободан петак, нећете зажалити.

 

Петак, 31. јули:

Окупљамо се код Општине Нови Београд и тачно у 7.00 h, полазимо аутопутем до Параћина, и даље магистралом ка Бору, тј. селу Злот. У Злоту ћемо имати
последњу шансу да купимо нешто, што смо можда заборавили да понесемо. Потом полазимо под пуном опремом у транспортним ранчевима и са шаторима
уз планину Малиник, односно Ковеј и Поломи. Потом се незнатно спуштамо ка потоку Огашу Рау и бирамо погодно место, где подижемо наше село. Дужина трасе је 12 km, висинска разлика 600 m, а током пута уживаћемо у призорима са литица Ковеја (слика горе лево), на месту где је кањон најдубљи (360 m).

Субота, 1. август:

Буђење у 6.00 h, како бисмо до у 8.00 h кренули у кањон Веја, који је иначе и најдужа саставница Лазаревог кањона. Након 2,5 km стижемо до ушћа, након чега настављамо низводно до места где ћемо се одвојити у Микуљски крак. Он је најкраћа, али и најдинамичнија притока Лазаревог кањона, са литицама високим 200 m, са најужом ширином корита, колико тек да се рашире руке и са достакрупних камених блокова и тунела у зидинама, од којих су неки Богом дани за преноћити (слика десно). Ипак, наше кућице дижемо по изласку из кањона, у близини извора. Укупна дужина трасе за овај дан је 10 km, висинска разлика 500 m, међутим обзиром на оптерећење и тешину терена, то није мало!

Недеља, 2. август:

Свети Илија, време да се изађе из кањона, дакле до 8.00 h крећемо преко Стобора ка левој литици Лазаревог кањона, са које ћемо осим спектакуларног видика (за које рачунам да ћете се до сада већ навићи), видети чувени остењак високог 150 m, ког зову Кула (слика лево доле). Враћамо се на колски пут и настављамо ка појатама и Верњикици. Пре пећине, наравно идемо на Велики видиковац под Корњетом, а затим настављамо шумском стазом ка Злотском врелу и Малом видиковцу, одакле се спуштамо до аутобуса, који нас чека. Дужина ове трасе је 15 km, висинска разлика 490 m. Полазак за Београд, пауза код “Балашевића” на Ртњу.

ОПРЕМА:

Гојзерице, шатор, врећа, подлошка, батеријска лампа, транспортни ранац, храна, вода, лични прибор, заштита од ветра и евентуалне кише, и наравно
расположење које мора бити на висини задатка! :-)

НАПОМЕНА:

Ако се некоме учини како је планирана километража за сваки наведени дан мала, скрећем пажњу, да је кретање кањонима и планином врло различито. Кроз кањон не можете пустити корак, као на стази преко планине, и без обзира што је успон незнатан, прелажење преко камених блокова и стабала, диктира споро кретање.

ЦЕНА:
2.200,оо  динара

Организује и води
Гордана Атанасијевић
065 3771 474

ПСД “Железничар” Београд