13-15. oktobar 1999:

Jedna pruga,
dve jeseni, i drugi čudni događaji
Trasom ćire od Užica do Višegrada, preko Tare od Višegrada do Užica

by Jone

 

Letos smo Saša i ja, idući iz Kremana ka Višegradu, prošli kanjonom Rzava - od Šargana, preko Kotromana, do Dobruna. Videli smo tada kako nas sa druge strane prati par metara široka i okačena o liticu staza. Bila je provučena kroz smelo usečene tunele kao konac kroz iglene uši, nehajno nategnuta preko minijaturnih mostova kao posustala i prstiju željna žica na kobilici begeša. Mamila je da se njom makar malo prošeta, obećavajući mnogo uzbudljiviji kontakt sa kanjonom i rekom. Nismo to tada imali vremena da učinimo ali smo, iako šina tamo nije bilo, lako pogodili da se radi o nekadašnjoj trasi nekog ćire.

Kasnije mi je Nada Pešić, planinarka iz beogradskog PD "Železničar" i pravi stručnjak za ove krajeve, objasnila da se radilo o ćiri koji je do pre četvrt veka prelazio put od sedamdeset i kusur kilometara između Užica i Višegrada. Još me je više zainteresovala pričom o tome kako je prošle godine sa grupom planinara prepešačila upravo čitavu ovu trasu. Odmah je, naravno, počela da me kopka pomisao da se taj put pređe i biciklom: provod za koji je ona odmah izjavila da mora ispasti sjajan. Ipak sam o tome mislio kao o planu koji će ostati za neku neodređenu priliku, verovatno za sledeću godinu, dok nisam pročitao jednu skromnu brošuricu ŽTP-a koju mi je dao naš fribajker Milan Romantika. U brošuri se govorilo o prošlosti, ali i o lepšoj budućnosti za ovu već gotovo zaboravljenu liniju života, koja je skoro pedeset godina oplitala sela, gradove i ljude.

Delovi teksta iz brošure ŽTP-a:

Šarganska osmica

Jedna od najlepših železničkih trasa u svetu do 1974 godine prolazila je Mokrom Gorom, dolinom razasutom na padinama tri srpske planinske lepotice - Tare, Zlatibora i Šargana. Prugom uskog koloseka, koji je Beograd povezivala sa Sarajevom i Dubrovnikom, krstario je popularni "ćira". Pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u svet, a parnjača je povezivala selo sa svetom.

Gradnja pruge počela je 1921. godine, da bi prvi voz krenuo četiri godine kasnije, probijajući se kroz stenovite tesnace i visoke useke Šargana.

Visinsku razliku od Mokre Gore do Šargana od 300 metara i udaljenost od 3,5 kilometara, projektanti i graditelji vešto su rešili na jedinstven i jedino mogući način - neobičnom pružnom petljom iznad podnožja Jatare u vodu broja osam - popularnom "Šarganskom osmicom". "Osmica" je bila duga oko 13 ipo kilometara i na svojoj trasi imala 22 tunela, desetak mostova i vijadukata, koji su činili trećinu ukupne dužine pruge. Stanica Jatare, na ovoj trasi, valjda je jedina u svetu u kojoj četvrt veka niko nije kupio kartu niti sišao iz voza, iako se on tu redovno zaustavljao. Putniku je gotovo bilo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao, a kuda tek treba da prođe voz "Osmicom".

Tri decenije pre no što će "ćira" krenuti Šarganom, Mitar Tarabić, poznati kremanski prorok, predvideo je da će "kroz Cigansko padalište proći gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima koja će uvjek sama zastajati na mestu đe su sad evo ciganske čerge".

Poslednji voz Šarganom prošao je 28. februara 1974. godine. Ali, umesto da posle ukidanja ove pruge poput brojnih evropskih železnica, koje su najatraktivnije trase pretvarale u turističke i veoma profitabilne, i ovde to bude učinjeno, ishitrenim odlukama proglašavane su nerentabilnim i, uglavnom, predavane opštinama bez nadoknade. Atraktivne i lepe železničke trase sa autentičnim objektima i istorijom, za kratko vreme bile su uništene i rasprodate.

Trebalo je da prođe četvrt veka, pa da počne da se obistinjuje još jedno proročanstvo nepismenog Mitra Tarabića, s kraja devetnaestog veka: "Proći će podosta godina pa će se ljudi opet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije".

I dođe to vreme. Železnica Srbije je 1995. godine ponovo u svoje vlasništvo vratila deo "ćirine" stanice u Užicu, kao i stanice Mokra Gora i Kremna - početnu i krajnju - nekada čuvene "Šarganske osmice".

Od tada, punom parom radi se na oživljavanju i ponovnom aktiviranju ove pruge kao turističke, kako bi se od zaborava otrgao deo istorije srpske železnice, a putnicima priuštio nostalgični pisak parnjača i dah romantike prošlih dana.

Uveliko se adaptiraju železničke stanice na trasi "Šarganske osmice", nabavljeno je već desetak kilometara uskokolosečnih šina, jedna parnjača je stigla iz Požege a druga se očekuje iz Višegrada. U stanici Užice postavljen je i mali železnički muzej "Šarganske osmice". Meštani Mokre Gore, u poslednje dve godine, organizovali su masovne, dobrovoljne radne akcije, kako bi očistili i uredili trasu ove pruge.

Posle prezentacije ovog projekta na Internetu, prve grupe inostranih gostiju i ljubitelja železnice iz Austrije, Švajcarske, Engleske i Danske posetile su ovaj kraj i trasu čuvene pruge. Svi su jedinstveni u oceni da bi obnovljena "Osmica" bila prava svetska atrakcija i najatraktivnija turistička, muzejska pružna trasa u Evropi, u prilog čemu govore i tekstovi objavljeni u evropsklim i japanskim časopisima.

Turisti, ljubitelji parnih lokomotiva i prošlih vremena, koji vole uzanu prugu, imaju jedinstvenu priliku da u neobičnom muzeju na otvorenom prostoru, u Požegi, vide sačuvane lokomotive, vagone i ostale prateće objekte i predmete koji su smešteni u jednoj tipskoj stanici kakva je bila u Preljini, na pruzi Lajkovac-Čačak... To je, za naše skromne mogućnosti, izvanredno uređen muzej pod vedrim nebom.

Zahvaljujući vizionarskoj odluci nekolicine ljudi koji su radili u Jugoslovenskoj železnici sedamdesetih godina, spaseno je posle ukidanja uzanih pruga na teritoriji bivše Jugoslavije ono što je preostalo posle izumiranja čitave jedne epohe železnice od 0.60m, 0.76m i 1 metra. Ovaj dragulj srpskih, ali i evropskih železnica sa eksponatima, takođe će se aktivirati na budućoj šarganskoj pruzi.

Ostaje veliki posao oko prikupljanja šina, pragova, opreme i železničkih eksponata koji nedostaju za kompletiranje šarganske lepotice. Ponovo će oživeti umrla pruga i nestala romantična prošlost, opet ćemo gledati dimove Šargana. Odbor za obnovu radi punom parom.

Režijski odbor za obnovu Šarganske Osmice

Kao što se vidi, radovi na obnovi dela pruge od Kremana do Mokre Gore su u toku, i bilo je jasno da putovati treba što pre, dok šine još nisu postavljene. Srećom i bi tako.

Dani su već bili hladni ali sam rešio da krenem, trudeći se da ignorišem dve trećine prognoze prema kojoj je prvi dan puta trebalo da bude sunčan i prohladan, drugi muljav i hladan, a treći šugav, mokar i u planinama snežan. Uspeo sam i da pronađem još jednu žrtvu za put: drugara Ljubu, koji je na put pošao svojim tek kupljenim mauntin bajkom "Salkano". Bicikl je platio 220 DM i za te pare je dobio, kako su mu rekli, čistokrvni italijanski bicikl. A ja uživam da ga ubeđujem kako se radi o surovoj mašini koju negde u Bosni, u tamnoj i osmuđenoj kovačnici, čekića izvesni Salkan Omerović.


Užice - Kremna - Mokra Gora - Dobrun - Višegrad - Dubovo - Zaovine - Mitrovac - Kaluđerske Bare - Kremna - Šljivovica - Užice (193km)

Prethodno je Ljuba samo jednom išao na dužu vožnju biciklom (prošle godine smo se odvezli do Srebrnog jezera) i ovo je imalo da bude njegovo vatreno krštenje kad se radi o putovanju biciklom - pa još na "Salkanu".


Prvi dan: 
Drugi dan
:
Treći dan:
Muzej voštanih senki
Pod teškim bremenom boja
Boro i Ram... Boro i Avdo