25-27.06.99 - Vikend na Ceru (oko 290 km)

Petak - Polazak nešto iza 14h sa ulaza u Adu Ciganliju. Obrenovačkim putem do Šapca, a zatim hvatamo pravac ka Tekerišu, preko bezbrojnih brda i dolina, ispred koga skrećemo desno, gde nas čeka još 6.5km asfalta do planinarskog doma na Ceru (Cer je lepa, šumovita planina, sa najvišim vrhom od 687 mnv). U dom smo stigli nešto posle 21h, posle nešto više od 6h efektivne vožnje. Dom na Ceru je jedan od lepših u Srbiji, izvanredno mesto za odmor u potpunoj tišini, daleko od zvukova i bilo kakvih uticaja civilizacije.

Subota - Napravili smo turu od 30-tak km po ne baš tako kvalitetnom zemljanom putu (mada smo viđali i gorih) grebenom Cera, do lovišta punog srna i pripitomljenih divljih svinja (onih koje Obelix hvata pod mišku :)). Grebenski put po Ceru gotovo sve vreme ide kroz šumu, nailazeći mestimično na proplanke sočne, zelene trave. U šumi se mogu sresti sve biljne zajednice, kako listopadne, tako i četinarske. Prema onome što smo videli, Cer lepotom ne zaostaje za Fruškom Gorom, samo zauzima nešto manje prostranstvo.

Nedelja - 10 km u petak izvezenog uspona u povratku se pretvorilo u 10 km čistog užitka. Uz nekoliko zaustavljanja da bismo gustirali šljive pored puta ili se slikali pored legendarnih ograda u selu Slatina, stigosmo do Šapca, u poslastičarnicu sa najboljim sladoledom u gradu. Ubrzo smo se, prešavši Savu, našli u Sremu i kod sela Platičevo skrenuli na izvanredan put ka Obedskoj Bari i Obrežu. Istina, nekoliko kilometara puta je zemljano i ne baš mnogo ravno, ali je zato završnih desetak kilometara pred Obrežom nezaboravan mediteranski doživljaj, u kome se smenju šuma i šikara, mirisi vode i prizori barskih ptica koje spokojno kruže nad našim glavama nakon što lenjo uzlete sa puta kojim tog dana sem nas možda i niko više nije prošao. U hladovini kod Obedske Bare smo ručali i odmorili, skupivši inspiraciju za preostalih 60-tak km do Beograda, preko Kupinova, Progara, Boljevaca i Surčina. Prava mera i sjajan vikend u prirodi.