Bgd. - Panèevaèki most - Zrenjaninski put do skretanja za Opovo - Opovo - Sefkerin- Jabuka - Panèevo - Bgd. Oko 88 km (raèunato u odnosu na centar Beograda).

Nedelja, 04.07.1999, polazak u 10h, sa poèetka Panèevaèkog mosta

Puno je ljudi bilo najavljeno, ali se na kraju broj uèesnika sveo na 4: Jocax, Mita, Dragan i Sashav. Pošto je ekipa bila prilièno jaka, i tempo je bio sasvim solidan, tako da nam je za pomenutih 85(6,7,8) km trebalo nekih 3 sata i 24 minuta efektivne vožnje. Dan je bio vreo, tako da smo se u nekoliko navrata krepili u hladu, naravno, ukljuèujuæi i nezaobilaznu klupu u Jabuci. Lepa vožnja koja ostavlja prostora za razne improvizacije i proširenja (Kovaèica, Padina i sl.). Koliko lepa, najbolje æete razumeti iz Jonetovog prošlogodišnjeg opisa...

---

(C) Jone

Ovo je zgodna tura za nabacivanje kondicije na poèetku sezone. Teren je, naravno, uglavnom ravan a uzbrdice minimalne, pa je tura zgodna i za one koji bi da preðu svojih prvih 90km u jednom danu. Putevi su sa solidnim ili dobrim asfaltom (osim par izuzetaka, pomenuæu ih dole) a deo od Opova do blizu Panèeva je posebno lep.

Zrenjaninski put do skretanja za Opovo: automobili, automobili, posle Borèe uži i lošiji asfalt. Sve u svemu, ni gori ni bolji od avalskog puta.Ko želi "century" (stotku), može kod skretanja za Kovilovo (5km iza prvog skretanja za Borèu) da skrene desno i vozi do Jabuèkog Rita(tamo i nazad do ZP - 22km).

Od skretanja za Opovo poèinje pravo zadovoljstvo, na narednih približno 34km puta. Sabraæaj je mnogo slabiji, asfalt je pretežno dobar do odlièan, a predeli povremeno zaista slikoviti. Opovo je lepo mesto, sa finim parkom (put vodi pored), zgodnim za prvu malo dužu pauzu. Treba se, radi održavanja higijene ušiju, iz sve snage truditi da tom prilikom zazvone zvona na crkvi koja se tu nalazi. Sa zadnje strane parka je poslastièarnica. Ovo pominjem samo da znate gde možete da zatražite èašu vode ako ustreba - ni iz kakvih drugih razloga.

Sefkerin ne zaostaje mnogo po prijatnoj atmosferi, a ni Glogonj. Ipak, put kroz Glogonj je kockast (tj. sa kockom :) u dužini od otprilike 1.5 km, pa æe zbog truckanja možda nedostajati koncentracije za posmatranje okoline ;)

Na samom ulazu u Jabuku valja ostaviti put, skrenuti desno u boènu ulicu (levo je jedna niska, zanimljiva i pomalo èudna šumica od, rekao bih, planski saðenih vrba) i odvesti se pravo do Tamiša. Potom treba skrenuti levo i voziti ulièicama uz kanal. U jednom trenutku može se uèiniti da se vraæamo nazad ka putu, no sve je u redu jer se Tamiš i dalje šunja iza reda malenih banatskih kuæa sa nasmešenim fasadama i dvorištima koja u sparnom letnjem nedeljnom popodnevu, u vremenu od 14 do 17h, sigurno spadaju u ona mesta u kojima je sav posao oko stvaranja sveta uspešno završen: spokoj koji vlada tamo u svakom sluèaju je dostojan surogat totalne entropije :)

Kada se ponovo izaðe na sƒm kanal, potražiti neposredno pre mesta na kome asfalt privremeno (na nekih tridesetak metara) ustupa mesto zemljanom putu, jednu sasvim odreðenu klupu ispred jedne sasvim odreðene bašte - postoji u Jabuci samo jedno mesto na sokaku iznad vode sa koga se najlepše vidi okuka Tamiša zarasla u bogato amazonsko zelenilo. Sedeæi na ovakvoj klupi Puškin bi sigurno napisao nekoliko veènih stihova, a obièan svet može umesto toga bez griže savesti pojesti kakvu debelu i masnu kobaju (vegetrijanci), popušiti par cigareta (oni koji su bili ostavili pušenje) ili buljiti u vodu, èaèkati nos i, uopšte, izgledati glupavo (oni koji su dugo patili pod teretom neke genijalne ideje). Antialkoholièari se ovde mogu napiti kako odavno nisu a dobra vest je da i oni koji baš ništa ne osete, posle odmora apsolutno ravnopravno mogu nastaviti napred i levo, sve do ponovnog izlaska na put ka Panèevu.

U Panèevu se prolazi pored buvljaka, ne baš prijatnim putem (priprema za ono što sledi), a zatim na prvom semaforu treba skrenuti desno i preko starog mosta izaæi na auto-put ka Beogradu. Završni deo ove ture je, nažalost, jedan od najgorih komada "puta" u Beogradu i okolini - od završetka auto-puta do raskrsnice ispred Panèevaèkog mosta treba preæi 4km _svinjca _ koji, ne samo što je uzan, nego i od te bedne širine treba odbiti po gotovo metar uz obe ivice zbog toga što se po _tome_ gotovo ne može voziti: "asfalt" (bilo bi bolje da ga i nema) u talasima na kojima bi pozavideli i kalifornijski surferi, kombinovan sa šestoslojnim zakrpama koje su kombinovane sa gomilicama kamenja, koje je kombinovano sa nanosima zemlje i (valjda radioaktivne - tako bar izgleda) šljake... Jedina olakšavajuæa okolnost u svemu tome je što neæete verovati da se uopšte vozite tuda na biciklu ;)

No, ovo je ipak Srbija, a treba uzeti u obzir i realnu èinjenicu da je Panèevo planinsko selo sa stotinak stanovnika, iza koga i nema poznatog i do sada kartogarfisanog sveta. Tako da je dobro što je ova država u uslovima izuzetno razreðenog vazduha i stalnih lavina izgradila makar svinjac u tom pasivnom kraju, èineæi time mnogo za lokalne gorštake.

---

Da zakljuèim: ružni utisci ipak ne mogu da prevladaju nad lepim trenucima sa vožnje ovom trasom, koju može da preðe svaki legalni vlasnik proseène fizièke kondicije. Tura je pogodna za prvu dužu vožnju u sezoni i, posebno, za one koji prvi put voze više od 50-60km. Post-ride simptomi su u oba sluèaja: bolovi u nogama (sreæom, na njih se uglavnom zaboravi zbog bolova u stražnjici), opšta fizièka klonulost i neodreðena ideja da više nikad ne bi trebalo sedati na bicikl. Sreæom dva andola leèe ovo (ideju svakako) a potom nastupa faza tihog zadovoljstva samim sobom ("...hebote, samo kad se živ išèupah iz ona 4 km...").

Zašto ne obratnim smerom? To je stvar ukusa - ja više volim da manje lep deo puta odradim na poèetku. Èini mi se da povratak zrenjaninskim putem ne bi bio pravi naèin za završetak jednog prijatnog dana, a 4km su ipak samo 4km ;)

Idealan broj uèesnika: tri (toliki je kapacitet klupe u Jabuci).

(C) Jone